Pored namirnica koje unosite u organizam, za uspešno mršavljenje važne su i neke navike u ishrani na koje možda ne obraćate pažnju. Ako imate utisak da teško gubite kilograme uprkos trudu, razmislite o tome da li možda nesvesno sabotirate proces mršavljenja nekim nezdravim navikama.
Foto: Inmagine
PRESKAČETE OBROKE
Možda vam se ponekad čini najjednostavnijim da preskočite neki obrok kako biste smanjili dnevni unos kalorija, međutim, to spada u najnezdravije navike u ishrani i ima kontraefekat. Nakon svakog preskakanja obroka naš organizam pokreće mehanizam „čuvanja za crne dane“, pa će već prilikom sledećeg obroka sve što dobije pretvoriti u rezerve energije, odnosno u masti. Ovaj mehanizam je nesvestan, prati nas još od vremena kad je čovek živeo u pećini i ni na koji način ne možemo sprečiti da naš organizam deluje na taj način. Zato, poslušajte nutricioniste – jedite pomalo ali češće u toku dana.
GRICKATE NEZDRAVE NAMIRNICE IZMEĐU OBROKA
Čak i ako nismo gladni često između obroka posežemo za slanim ili slatkim grickalicama finog ukusa, koje zadovoljavaju našu psihološku potrebu za uživanjem u ukusnoj hrani. Ovakve nezdrave užine naglo podižu pa spuštaju nivo šećera u krvi, te organizam više puta u toku dana traži šećer. Da biste ovo sprečili, uvedite voćne užine ili između obroka gricnite nešto „konkretno“, na primer dve-tri kriške pršute na dvopeku ili komad sira i nekoliko maslina.
JEDETE PREBRZO
Ovo spada u najčešće loše navike u ishrani. Ako jedete brzo, vaš mozak ne stigne da dobije informaciju da organizam upravo prima hranu i zato nikako ne može da se stvori osećaj sitosti. Zbog toga unosite previše hrane i bespotrebno se prejedate. Usporite žvakanje i nemojte gutati nesažvakanu hranu, kako biste dozvolili da do centra za sitost stigne informacija da je organizam primio dovoljno hrane.
RADITE NEŠTO UZ JELO
Evo još jedne nezdrave navike u ishrani koja deluje po istom mehanizmu kao i „brzo jedenje“. Često nam se desi da dok jedemo gledamo TV, surfujemo po internetu ili telefoniramo. Baš kao i kada jedemo prebrzo, naš centar za sitost i u ovom slučaju se pokreće prekasno, jer nismo skoncentrisani na jelo. Dok pričamo telefonom ili smo udubljeni u film, jedemo usput i zapravo nemamo osećaj ni koliko brzo unosimo hranu ni u kojoj količini. Dakle, kad sednete da jedete, neka to bude glavna aktivnost, usredsredite se na hranu, uživajte u njoj i jedite polako.
UZDRŽAVATE SE OD NEKE HRANE
Nema svrhe da se lišavate hrane koju volite. Ako spadate u one „baksuze“ koji najviše vole baš ono što je najnezdravije, na primer slatkiše, pomirite se s tim da morate smanjiti unos svoje omiljene hrane, ali nemojte je izbaciti skroz. Bilo da se radi o slatkišima, testu, mesu ili bilo čemu drugom, ako za tom hranom osećate želju, pre ili kasnije osetiće je i vaš organizam i reagovaće veoma burno ako mu je ta vrsta hrane bila uskraćivana. Ako ste sebi ikad uskratili slatkiše na nekoliko dana, onda znate kako izgleda „glad za čokoladom“, a znate i da se ta reakcija završava prejedanjem slatkišima dok vam ne pripadne muka. Svakog dana uzmite pomalo od svega, nemojte izbaciti ništa, ali nemojte sebi ni dozvoliti da se navučete na neku nezdravu hranu. Red čokolade dnevno sasvim je dovoljan. A ako ste ljubitelj testa, parče pice nedeljno trebalo bi da zadovolji vašu potrebu za tim jelom.
NE PIJETE DOVOLJNO VODE
Odmah se rešite ove navike u ishrani. Ako ne dobija dovoljno vode, organizam radi s tečnošću isto što i s hranom – deponuje je. Zbog toga nam se dešava ono neprijatno zadržavanje vode praćeno oticanjem. Voda je jedino piće koje je neophodno našem organizmu i jedino ga ona može hidrirati i osvežiti. Sokovi ne mogu da je zamene. A ako su još i zaslađeni, mogu da izazovu više štete nego koristi.
LIŠAVATE SE MASTI
Ne treba to da radite, jer su neke masne kiseline (sadrže ih ulja, masne ribe, avokado…) neophodne za razne procese u našem organizmu. One, na primer, pomažu da se iz organizma izbaci mast i pospešuju rad steroidnih hormona koji učestvuju u građenju mišića.
