U suštini, dijeta bi trebalo da bude jednostavna, kako biste je lakše realizovali i postigli bolje efekte. Osim toga, ako se od dijete napravi neka komplikovana filozofija, sigurno ćemo brže odustati od nje. Međutim, upravo zbog toga što svako ima neko svoje rešenje za gubitak kilograma, toliko se oprečnih saveta pojavilo i toliko je mitova stvoreno da je teško razlučiti šta od svega toga treba da poslušamo.
Foto: Inmagine
Toliko se toga izučava, piše i objavljuje u vezi s načinima ishrane, da više zaista ne znamo koga treba da poslušamo i čega da se pridržavamo. Tvorci različitih dijeta imaju različite poglede na redukovanje telesne težine i ono što jedni smatraju zdravim, drugi smatraju štetnim. Međutim, kad se nešto „primi“ kao naučna istina, teško je posle to sagledati kritički. Razbijamo četiri najpoznatija mita o dijetama.
TREBA IZBACITI ŠEĆER IZ ISHRANE
Naravno da šećer u velikim količinama nije dobar ni za zdravlje ni za težinu. Međutim, nije rešenje u tome da ga potpuno izbacimo iz ishrane. On nam daje energiju i može lako da nas zasiti, pa se samim tim smanjuje količina druge hrane koju konzumiramo. Jedna francuska studija pokazala je da osobe koje vole slatki doručak (ali koji ne prelazi energetsku vrednost od 600 kalorija), brže gube kilograme od onih koji su šećer potpuno ili skoro potpuno izbacili iz ishrane.
TREBA UNOSITI ŠTO VIŠE VLAKANA
Neki nutricionisti kunu se u žitarice, jer su bogate biljnim vlaknima, koja se sporo vare, pa samim tim dugo održavaju osećaj sitosti. Međutim, ista studija francuskih istraživača pokazala je da se kod nekih ljudi vlakna brže, a kod nekih sporije vare. Osim toga, to zavisi i od tipa žitarica, kao i od tipa vlakna. Svakodnevno konzumiranje žitarica takođe često izaziva nadimanje stomaka. Nutricionisti zato preporučuju vlakna iz povrća i voća, koja takođe stvaraju osećaj sitosti, ali ne izazivaju nadimanje. Dijeta koja uključuje mnogo voća i povrća svakako je zdravija od bilo koje druge.
UGLJENI HIDRATI SU NEPRIJATELJI DIJETA
Ugljeni hidrati su apsolutno neophodni organizmu i ne dolazi u obzir da ih izbacujemo potpuno (osim u slučaju zdravstvenih problema, poput kandide u crevima, kada je dijeta bez ugljenih hidrata neophodna). Opet, bolje je uzimati ugljene hidrate iz voća, povrća i integralnih žitarica, nego iz rafinisanog šećera, ali definitivno ih ne smemo izbaciti. Činjenica je da se izbacivanjem ugljenih hidrata iz ishrane najbrže gube kilogrami, ali je to opasno po zdravlje i nikako se ne preporučuje.
MAST JE NEPRIJATELJ DIJETA
Često mislimo da će dijeta propasti ako unosimo masti. Zvuči logično – ako želimo da se oslobodimo masti iz našeg organizma, ne treba da ih unosimo. Međutim, to je potpuno pogrešno. Američka medicinska asocijacija nedavno je objavila istraživanje kojim je dokazano da organizam, kojem su uskraćene masti, počinje da crpi mišićnu masu koja se na taj način smanjuje. Trećinu kalorija koju dnevno unosimo treba da uzimamo iz masti. Naravno, prednost imaju nezasićene masti, koje se nalaze u ribi, jajima i maslinovom ulju.
