Tokom zime, kad je koža naizmenično izložena toploti i hladnoći, vlažnom pa suvom vazduhu, sklona je da odreaguje burno – crvenilom, pucanjem, perutanjem, koprivnjačom i osećajem peckanja. Saznajte više o simptomima, kao i o tome kako mogu da se spreče ili saniraju kožne alergije.
Foto: Inmagine
Kožne alergije predstavljaju burnu reakciju kože na određene supstance. Te reakcije mogu biti crvenilo, svrab, perutanje ili, što je još gore i neprijatnije, koprivnjača, pucanje kože i osećaj peckanja. Lekari upozoravaju da kožne alergije ponekad mogu biti samo prateći deo respiratornih ili alergija na hranu ili lekove, koje mogu imati mnogo teže i opasnije simptome (samim tim i posledice) od onih koji se manifestuju na koži. Dakle, nijedna alergijska reakcija na koži ne sme biti zanemarena, pogotovo ako primetite da se širi i pogoršava sama od sebe.
Takođe, postoje i one tipične kožne alergije koje su prouzokovane fizičkim kontaktom sa alergenom. Njih je lakše utvrditi i sanirati, jer se pojavljuju vrlo brzo nakon kontakta kože sa supstancom na koju je alergična.
KAKO SE BORITI SA KOŽNIM ALERGIJAMA
Ako ste primetili da vam koža reaguje u kontaktu sa određenom supstancom, kao i nakon duže izloženosti hladnoći i vetru ili pak vrućini i suncu, obratite se lekaru. Najbolje je da alergolog pomoću testova utvrdi šta kod vas izaziva kožne alergije, kako biste taj alergen kasnije izbegavali ili kontakt s njim sveli na minimum.
Kožne alergije saniraju se kremama na bazi kortikosteroida ili antihistaminicima u slučaju pojave koprivnjače.
Osobe koje su sklone ovim alergijskim reakcijama trebalo bi kožu redovno da neguju masnim kremama za osetljivu kožu, koje se kupuju u apotekama po preporuci lekara ili uz savet farmaceuta.
Takođe, ruke treba da peru masnim, a ne običnim sapunom. Kožu ne treba dugo da drže u vodi, zato treba da skrate vreme provedeno pod tušem. U vreme kada su kožne alergije izražene, kožu ne treba trljati peškirom, nego samo utapkati vodu, jer trljanje još više iritira kožu i izaziva ili pojačava svrab.
